Home

Историјат

Историјат националног Интернет домена

Аутор текста: Слободан Марковић
Ревизија: Берислав Тодоровић и Мирјана Тасић
Објављено: 20. августа 2006.   

Први регистар

Повезивање Југославије у глобалне електронске мреже почело је крајем осамдесетих година 20. века. Тада је у Европи функционисала Европска академска истраживачка мрежа (EARN). Године 1988. Природно-математички факултет у Београду,1 предложио је да се наши универзитети прикључе EARN-у. Универзитет у Београду постао је чвориште EARN-а 1989. године, када је прорадила прва међународна веза академске мреже на релацији Београд-Линц.2

Пошто је једноставност TCP/IP фамилије протокола узроковала нагли развој ARPANET-а (који је касније израстао у Интернет), убрзо се осетила потреба за успостављањем "моста" за размену електронске поште и података између југословенске академске мреже (засноване на VAX серверима повезаним у DECNET мрежу и X.400 тест платформи) и ARPANET-а. Ради остваривања овог повезивања Југославија је добила свој Интернет top-level домен (TLD) - .yu.

Пројекат развоја академске мреже за СФРЈ функционисао је у склопу пројекта за развој система научно-технолошких информација (СНТИЈ), а поред Универзитета у Марибору, пројекат је водио и институт Јожеф Штефан из Љубљане, па су ове институције преузеле на себе организовање првог регистра .yu домена, између 1990. и 1991. године.

YU NIC

Када су УН увеле санкције СР Југославији, 1992. године, мрежни саобраћај са иностранством био је обустављен, а наша земља формално искључена из међународне академске размене. Распадом земље престао је да постоји пројекат СНТИЈ, али је регистар .yu домена остао у Словенији.

Након што је Словенија добила свој национални TLD (.si), чланови комисије за СНТИЈ из Србије послали су писмо колегама у Љубљани, са молбом да им .yu регистар пренесу у надлежност.

Пошто на писма месецима нико није одговарао, госпођа Мирјана Тасић са ПМФ-а у Београду, обратила се за помоћ међународним и европским институцијама које се баве управљањем базним Интернет сервисима. Писма су упућена на адресе Џона Постела (IANA, Internet Assigned Numbers Authority) и колега из организације RIPE (Résaux IP Européens). Преписка је трајала све до пролећа 1994, када је Џон Постел коначно пресудио у корист СР Југославије. Од тада је управљање .yu TLD регистром поверено госпођи Мирјани Тасић и групи ентузијаста са Београдског универзитета (проф. др Божидар Раденковић са ФОН-а, проф. др Ђорђе Пауновић са ЕТФ, Берислав Тодоровић и мр Ненад Крајновић са ЕТФ и други), који функционишу под називом YU NIC - Yugoslav Network Information Center.

Успостављање првих примарних DNS сервера за .yu TLD није било једноставно, јер је Југославија била под санкцијама и иностраним фирмама било је забрањено да успостављају било какве везе са југословенским фирмама и академским институцијама. На молбу YU NIC-а и љубазношћу особља из Интернет провајдера MCS.com, домен .yu 'угошћен' је ван земље, уз услов да MCS не буде задужен за одржавање базе југословенских домена.

Како би ово ограничење било превазиђено одлучено је да се направе second-level домени .co.yu и .ac.yu, те да се они усмере ка другим Интернет серверима, чији би администратори били расположени за одржавање базе .co.yu и .аc.yu домена.4

Ситуација је на овај начин функционисала све до 1995. године, када су поново успостављене телекомуникационе везе са иностранством. Примарни DNS сервер за .yu TLD тада је премештен на сервере EUnet-а у Холандији, а убрзо потом на сервере ЕТФ-а и ФОН-а у Београду, где се и данас налази.

Као што се могло наслутити из приче о борби за преузимање надлежности над .yu доменом, званичне институције државе током деведесетих нису показивале нарочити интерес да подрже настојања ентузијаста из YU NIC-а. Минимална финансијска подршка неопходна за функционисање ове групе пресушила је још 1995. године, па је YU NIC морао да се прилагоди 'привременој ситуацији која је постала трајно стање ствари'.5

Прва последица овог прилагођавања била је ограничавање могућности за регистрацију .yu домена само на правна лица (фирме, предузетнике, удружења грађана, политичке партије итд). Поред тога, уведено је ограничење да једно правно лице може поседовати само један домен. Ова ограничења донекле су ублажена одлуком YU NIC-а да не наплаћује услугу регистрације домена.

Реформске иницијативе

Убрзани развој Интернета у нашој земљи током протеклих година довео је постојећи начин функционисања YU NIC-а до тачке пуцања. Број захтева за регистрацију домена, и поред свих ограничења, попео се на преко 200 дневно, а време чекања на активацију домена продужило се на просечно 20 дана.

Од 2000. године покренуто је више процеса који су имали за циљ реформирање начина рада YU NIC-а. Средином 2001. године формирана је радна група у оквиру Савезног завода за информатику, која је направила први нацрт новог Правилника о регистрацији .yu домена и Статута YU NIC-а (http://nic.szi.sv.gov.yu). Крајем 2002. године радна група у оквиру републичке Агенције за информатику и Интернет направила други нацрт Правилника о регистрацији .yu домена и нацрт Уговора о регистрацији домена (http://www.internodium.org/node/1824).

На иницијативу госпође Мирјане Тасић, почетком 2005. године формирана је ad hoc радна група са циљем да изради оснивачке документе организације која би требало да преузме управљање регистром .yu домена. Групу су чинили, поред тренутних администратора .yu регистра, представници домаћих Интернет провајдера, Телекома, Министарства науке и заштите животне средине, невладиних организација итд. Ова група израдила је нацрт статута Регистра националног Интернет домена Србије (РНИДС). Јавна расправа нацрта статута РНИДС трајала је од 20. марта до 3. априла 2006. (http://www.elitesecurity.org/forum/230)

Током последњих неколико година, у оквиру свих радних група и шире Интернет заједнице, постигнута је сагласност да је потребно обезбедити најмање следеће:

  • Оснивање непрофитне (cost-recovery) организације, која ће деловати у заједничком интересу (РНИДС ће се издржавати од наплаћивања за упис домена у централни регистар)
  • Заступљеност свих релевантних интереса у процесу оснивања и усвајања политике организације
  • Регистрацију домена по registry-registrar моделу (РНИДС ће одржавати централни регистар домена, док ће овлашћени регистри уписивати домене у базу РНИДС по захтеву крајњих корисника)
  • Укидање постојећих ограничења у регистрацији домена (грађани и организације моћи ће да региструју неограничени број домена)
  • Успостављање фер правила за посредовање у решавању спорова око назива домена

Радна група је крајем маја 2006. усагласила коначни текст предлога статута РНИДС, а оснивачка скупштина нове организације одржана је 8. јула 2006.

Током наредног периода, управни одбор РНИДС ће радити на стварању организационих, техничких и финансијских услова за одговорно и поуздано одржавање централног регистра .yu домена. Пошто се организација постави на стабилне основе, почеће процес уговарања преноса надлежности између YU NIC-а, државе, ICANN-а и РНИДС.

---
Фусноте:

  1. Сада Математички и Хемијски факултети Универзитета у Београду.
  2. Капацитет овог линка иницијално је био 4.800 bit/s, да би касније био удвостручен на 9.600 bit/s.
  3. Први званични администратог .yu TLD било је удружење YUNAC, које је било регистровано на адресу Универзитета у Марибору.
  4. Значајну подршку иницијалном успостављању регистра .yu домена дала је наша научна дијаспора - професори, истраживачи и докторанти на разним светским универзитетима, који су тада пристали да администрирају second-level домене у оквиру .yu TLD.
  5. Ургентне трошкове, попут кварова на рачунарској и мрежној опреми потребној за рад регистра, углавном су покривали београдски Електротехнички факултет и Факултет организационих наука.