Историја РНИДС-а
Преузмите презентацију Мирјане Тасић:
"Прича о три домена", PPS (2,16 MB)
Зачеци домаћег Интернета
Повезивање Југославије у глобалне електронске мреже почело је крајем осамдесетих година 20. века. Тада је у Европи функционисала Европска академска истраживачка мрежа (EARN). Године 1988. Природно-математички факултет у Београду 1 је предложио да се наши универзитети прикључе EARN-у. Универзитет у Београду постао је чвориште EARN-а 1989. године, када је прорадила прва међународна веза академске мреже на релацији Београд-Линц 2.
Пошто је једноставност TCP/IP фамилије протокола узроковала нагли развој ARPANET-а (који је касније израстао у Интернет), убрзо се осетила потреба за успостављањем "моста" за размену електронске поште и података између југословенске академске мреже (засноване на VAX серверима повезаним у DECNET мрежу и X.400 тест платформи) и ARPANET-а. Ради остваривања овог повезивања, Југославија је добила свој Интернет top-level домен (TLD) - .yu.
Пројекат развоја академске мреже за СФРЈ функционисао је у склопу пројекта за развој Система научно-технолошких информација (СНТИЈ), а поред Универзитета у Марибору, пројекат је водио и Институт "Јожеф Штефан" из Љубљане, па су ове институције преузеле на себе организовање првог регистра .yu домена, између 1990. и 1991 3.
YU NIC
Када су 1992. УН увеле санкције СР Југославији, мрежни саобраћај са иностранством био је обустављен, а наша земља је формално искључена из међународне академске размене. Распадом земље престао је да постоји пројекат СНТИЈ, али је регистар .yu домена остао у Словенији.
Након што је Словенија добила свој национални TLD (.si), чланови Комисије за СНТИЈ из Србије послали су писмо колегама у Љубљани, са молбом да им .yu регистар пренесу у надлежност.
Пошто на писма месецима нико није одговарао, госпођа Мирјана Тасић са ПМФ-а у Београду, обратила се за помоћ међународним и европским институцијама које се баве управљањем базним Интернет сервисима. Писма су упућена на адресе Џона Постела (IANA, Internet Assigned Numbers Authority) и колега из организације RIPE (Résaux IP Européens). Преписка је трајала све до пролећа 1994, када је Џон Постел коначно пресудио у корист СР Југославије. Од тада је управљање .yu TLD регистром поверено госпођи Мирјани Тасић и групи ентузијаста са Београдског универзитета (проф. др Божидар Раденковић са ФОН-а, проф. др Ђорђе Пауновић са ЕТФ, Берислав Тодоровић и мр Ненад Крајновић са ЕТФ и други), који функционишу под називом YU NIC - Yugoslav Network Information Center.
Успостављање првих примарних DNS сервера за .yu TLD није било једноставно, јер је Југославија била под санкцијама и иностраним фирмама било је забрањено да успостављају било какве везе са југословенским фирмама и академским институцијама. На молбу YU NIC-а и љубазношћу особља из Интернет провајдера MCS.com, домен .yu "угошћен" је ван земље, уз услов да MCS не буде задужен за одржавање базе југословенских домена.
Како би ово ограничење било превазиђено, одлучено је да се направе second-level домени .co.yu и .ac.yu, те да се они усмере ка другим Интернет серверима, чији би администратори били расположени за одржавање базе .co.yu и .аc.yu домена 4.
Ситуација је на овај начин функционисала све до 1995. године, када су поново успостављене телекомуникационе везе са иностранством. Примарни DNS сервер за .yu TLD тада је премештен на сервере EUnet-а у Холандији, а убрзо потом на сервере ЕТФ-а и ФОН-а у Београду. Национални .yu домен се налазио на серверима на ЕТФу све до свог одласка са Интернета у марту 2010. године.
Као што се могло наслутити из приче о борби за преузимање надлежности над .yu доменом, званичне институције државе током деведесетих нису показивале нарочити интерес да подрже настојања ентузијаста из YU NIC-а. Минимална финансијска подршка неопходна за функционисање ове групе пресушила је још 1995. године, па је YU NIC морао да се прилагоди "привременој ситуацији која је постала трајно стање ствари" 5.
Прва последица овог прилагођавања била је ограничавање могућности за регистрацију .yu домена само на правна лица (фирме, предузетнике, удружења грађана, политичке партије итд). Поред тога, уведено је ограничење да једно правно лице може да поседује само један домен. Ова ограничења донекле су ублажена одлуком YU NIC-а да не наплаћује услугу регистрације домена.
Убрзани развој Интернета у нашој земљи довео је постојећи начин функционисања YU NIC-а до тачке пуцања. Број захтева за регистрацију домена, и поред свих ограничења, попео се на преко 200 дневно, а време чекања на активацију домена продужило се на просечно 20 дана.
Реформске иницијативе
Од 2000. покренуто је више процеса који су имали за циљ реформисање начина рада YU NIC-а. Средином 2001. формирана је Радна група у оквиру Савезног завода за информатику, која је направила први нацрт новог Правилника о регистрацији .yu домена и Статута YU NIC-а. Крајем 2002. Радна група је у оквиру републичке Агенције за информатику и Интернет направила други нацрт Правилника о регистрацији .yu домена и нацрт Уговора о регистрацији домена (www.internodium.org/node/1824).
На иницијативу госпође Мирјане Тасић, почетком 2005. формирана је ad hoc радна група са циљем да изради оснивачке документе организације која би требало да преузме управљање регистром .yu домена. Групу су чинили, поред тренутних администратора .yu регистра, представници домаћих Интернет провајдера, Телекома, Министарства науке и заштите животне средине, невладиних организација итд. Ова група израдила је нацрт Статута Регистра националног Интернет домена Србије (РНИДС). Јавна расправа нацрта Статута РНИДС-а трајала је од 20. марта до 3. априла 2006. (www.elitesecurity.org/forum/230)
Тих година је, у оквиру свих радних група и шире Интернет заједнице, постигнута сагласност да је потребно да се обезбеди најмање следеће:
- Оснивање непрофитне (cost-recovery) организације, која ће деловати у заједничком интересу (РНИДС ће се издржавати од наплаћивања за упис домена у централни регистар)
- Заступљеност свих релевантних интереса у процесу оснивања и усвајања политике организације
- Регистрацију домена по registry-registrar моделу (РНИДС ће одржавати централни регистар домена, док ће овлашћени регистри уписивати домене у базу РНИДС-а по захтеву крајњих корисника)
- Укидање постојећих ограничења у регистрацији домена (грађани и организације моћи ће да региструју неограничени број домена)
- Успостављање фер правила за посредовање у решавању спорова око назива домена
Оснивање РНИДС-а
Радна група је крајем маја 2006. усагласила коначни текст предлога Статута РНИДС-а, а Оснивачка скупштина нове организације одржана је 8. јула 2006. године и на њој је учествовало 34 фирме и организације. Изабран је Управни одбор РНИДС-а који је радио на стварању организационих, техничких и финансијских услова за одговорно и поуздано одржавање централног регистра .yu домена. Обављен је процес уговарања преноса надлежности између NIC-а, државе, ICANN-а и РНИДС-а.
Уговору о оснивању РНИДС-а је 18. децемба 2006. потписало 17 фирми и организација, које су на тај начин стекле статус члана-оснивача. РНИДС је 12. фебруара 2007. у Министарству културе регистрован као Фонд, чиме је и званично почео рад.
ICANN је 11. септембра 2007. донео одлуку којом РНИДС-у поверава управљање постојећим YU регистром и будућим регистром националних Интернет домена Републике Србије, а .RS домен је постао видљив на Интернету 25. септембра 2007.
Током 2007. са црногорским регистром закључен је Споразум о транзицији назива домена и поддомена регистрованих испод .YU домена на .RS и .ME домене.
Почетак рада .RS домена
Званична регистрација .RS домена почела је 10. марта 2008. у 12.00 сати, истовремено преко 27 фирми које су овлашћене за послове регистрације .RS домена. Првог дана регистровано је 7000 домена.
У следећих шест месеци, до 10. септембра, власници старих .YU домена имали су право првенства да региструју истоимени домен са наставком .RS. Старих .YU домена било је око 40.000, од чега је око половина било активно. РНИДС је, да би се олакшала транзиција, основао Комисију за транзицију која је решавала регистрацију домена у транзицији за случајеве када регистрант .YU домена није више активно правно лице.
Од 15. септембра 2008. сви називи домена из .YU регистра који нису прегистровани у .RS, пуштени су у слободну продају. Предност за пререгистрацију из .YU у .RS искоришћена је за 19.372 домена.
Управљање адресним простором .AC.RS препуштено је Конференцији универзитета, за све акредитоване високошколске установе - факултете и институте. Адресни простор .GOV.RS, намењен државним органима Републике Србије, препуштен је на управљање Управи за заједничке послове републичких органа.
РНИДС је, после Конкурса на коме је учествовало 96 радова дизајнера и агенција из земље и иностранства, у септембру 2008. добио и свој знак и логотип. На 37. Генералној скупштини CENTR-а (Европског савеза националних регистара Интернет домена), 3. октобра 2008. РНИДС је добио пуноправно чланство.
Продужење регистрације .YU домена омогућено је од 3. новембра 2008. Сви .YU домени који нису продужени до 30. априла 2009. године, трајно су брисани из регистра 4. маја 2009. Првобитно је било предвиђено да се регистар .YU домена трајно угаси 30. септембра 2009. године, али је накнадном одлуком ICANN-а тај рок померен за 30. март 2010.
Рађање .СРБ домена
Почетком 2010. РНИДС је започео процедуру за увођење Интернет домена највишег нивоа (IDN ccTLD) на српском језику и ћириличком писму.
ICANN је 8. новембра 2010. саопштио да прихвата предлог РНИДС-а да ознака .СРБ буде ћирилички домен Србије и доделио ову ознаку нашој земљи за други национални домен на Интернету.
Ћирилички домен .СРБ је 3. маја 2011. постао видљив на Интернету, а 11. маја 2011. је пуштена у рад нова званична интернет презентација РНИДС-а и уједно постала и први домаћи сајт на новом националном ћириличком домену, на адреси рнидс.срб.
На седници Скупштине РНИДС-а 28. маја 2011. усвојени су акти који регулишу регистрацију .СРБ домена, а донет је и Статут којим је РНИДС постао Фондација, у складу са законом, а Скупштина преименована у Конференцију суоснивача.
---
Фусноте:
1. Данас Математички факултет и Хемијски факултет Универзитета у Београду.
2. Капацитет овог линка иницијално је био 4.800 bit/s, да би касније био удвостручен на 9.600 bit/s.
3. Први званични администратор .yu TLD било је Удружење YUNAC, регистровано на адресу Универзитета у Марибору.
4. Значајну подршку иницијалном успостављању регистра .yu домена дала је наша научна дијаспора - професори, истраживачи и докторанти на разним светским универзитетима, који су тада пристали да администрирају second-level домене у оквиру .yu TLD.
5. Ургентне трошкове, попут кварова на рачунарској и мрежној опреми потребној за рад регистра, углавном су покривали београдски Електротехнички факултет и Факултет организационих наука.
71819
3456
© 2006-2012. РНИДС - info@rnids.rs
Врх стране
Ако није другачије наглашено, садржај је лиценциран под условима Лиценце Creative Commons Aуторство 3.0 Србија.
Ако није другачије наглашено, садржај је лиценциран под условима Лиценце Creative Commons Aуторство 3.0 Србија.
Развој и дизајн: Мрежни системи